Utociste

Bio je neki pogresan dan, nestvaran…

Bilo je glupo mesto, nepoznato drustvo, smeh, alkohol, cigarete.

Samo jedan pogled  i … mislim da vise nikoga u zivotu necu pogledati.

Slucajni zagrljaj… Tu mi je mesto! To cekam! Sve ovo vreme, kao da je nedostajalo bas to bice, neko ko mi je bio minoran, koga do tad nisam ni primecivala. Nije postojao.

A sad je veoma ziv. Ne toliko prisutan, ali pozeljan.

I ne znam vise sta je sve to. Mozda je ljubav, mozda opsesija, mozda samo pecanje i

lov u mutnom, da brze prodje vreme.

…A kad me pogledas, u zemlju propadam, mada znam da ti se

dopadam…

“Suoci se sa posledicama svojih postupaka”, govorim sebi ovih dana.

Puno sam gresila, lagala i varala, obmanjivala

i doslo je vreme da platim za svoje greske.

Uzasno boli. Tesko je. Osecam da ponovo postajem kamen na vrhu planine, nedodirljiv svima, mrzak i sam sebi… I ako! Kazem i ponavljam:”Sve se vraca… sve se placa”.

Jednoga dana, kad okajem svoje grehe, mozda cu moci da poletim opet,

da budem srecna i zaljubljena i voljena,

zadovoljna sobom…

Mozda…

Mozda se to nikada i nece desiti,

ili nikada necu uspeti da prepoznam svoju srecu ili nisam umela da je prepoznam

dok sam se valjala u njenom narucju…

Svima bliskima koji ce ovo procitati:

VERUJTE, BOLI VISE NEGO STO VAS JE OD MENE BILO STA ZABOLELO.

I nek boli.

Sta ostaje kad ne mogu vise ni da se rasplacem? Nerviranje, ispaljivanje, kuliranje, pijancenje, poljupci, drugarstva… sve mi se bre vise skurcilo! I bas me briga sto se ne izrazavam lepo i sto mozda imam greske u kucanju i ne znam ni sta cu da napisem sad ali pisem jer moram jer nema nikog oko mene da se pozalim da mi kaze “ma teraj sve u picku materinu” i da me zagrli i kaze kako ce sve da bude ok kako je to samo novogodisnja zurka kako ce da bude isto sutradan i kako nije bitno gde si i kako je bitno da si sa ljudima koje volis. Istina je to. Ja cu da budem sa ludima koje volim ali osim njih bice tu i jos desetine i desetine elektronaca koji bre nisu sposobni za zivot a kamoli da se provedu i naprave zurku. JAO!!!!!! Kako sam bre nesrecna ovih dana!

I sad sam se setila kako bi juce bilo godinu dana da sam se smuvala sa svojim bivsim deckom, koji je inace mnogo fin bio i dobar a ja sam ga ostavila i sto je najgore nisam se setila ni da ga pozovem juce - valjda. Ma pamcenje mi je otislo skroz!!! Samo sedim pored kompa, kao idem na fax, kao druzim se s ljudima a ustvari samo pusim cigare i opijam se i pokusavam da zaboravim sta mi sve smeta i ko me sve nervira i da ne mogu neke stvari da promenim i da ljude jednostavno ne mozes da nateras da budu odani i da misle na tebe. Ijaoj.

Uzdisem a majke mi najradije bi da crknem i da se ne nerviram vise. Vec dve nedelje sam sjebana maximalno umesto da budem srecna.

A u qrac sve!!!

P.S. Znam sta ostaje! Ostaje samo cir na zelucu!

Ne secam se tacno kad sam izgubila euforiju. Mora da je to bilo negde onih godina, ‘99. i 2000. kad sam shvatila da zivot nije bajka i da nista nece doci samo od sebe, po zasluzi, osim kazne.

Vec godinama sam, nekoliko nedelja pre 31. decembra, u katastrofalnom psihickom stanju. Razmisljam o godini koja je prosla, secam se svih uspona i padova i umesto da odbacim sve sto je gorko i mucno u njoj bilo, upravo se ti trenuci zadrzavaju u mojim mozdanim vijugama, ne ostavljajuci ni malo mesta za lepe trenutke koji su…valjda…postojali. Ne secam se… I kad se u minut posle ponoci okrenem za starom godinom, ne vidim nista. Osoba koja je u njoj zivela, preselila se u novu godinu, umesto da ostane u staroj. I proganjaju me njene greske i njeni grehovi, njena nadanja i ocekivanja. I tako se cini da vec godinama stojim, da se nista ne menja sem godisnjih doba.

Zelim da krenem napred. Necu vise da stagniram. Hocu da poletim, ludo i nezaboravno, bez razmisljanja, da, kako bi M. Antic rekao “siroko disem vazduh” i napokon, ostavim sve sto je proslo u pluskvamperfektu a da  moje vreme delovanja bude futur.

A onda stanem na ludi kamen, sapletem se, pa sve ispocetka.

A pocetka nema.

A nema ni kraja…

Mrzim ga, mrzim ga najvise na svetu. Ako nesto mrzim to je on! Zelim da ga unistim, da vise ne postoji, da ga nema. Steta, sto ne mogu da ucinim neku caroliju pa da bude kao da nikada nije ni postojao, ovaj blog, ovaj smrdljivi podsetnik na moje proslogodisnje gluposti. To nije cak ni onaj prijatan podsetnik, koji kad pogledas kazes sebi:”Ej, vidi  ovo! Hahahaha!!!”. Ne ovo je onaj sivi oblak koji nad tobom (tj. nada mnom) stoji i iz koga po tebi lije kisa onda kad svima ostalima sija sunce!

Mrzim ovaj blog, jer ne podnosim sebe od pre godinu dana, jer sam bila glupa, jer sam dozvolila da padnem najnize.

Ljudi moji, pa ja sam mislila nekada davno da je brak nesto najlepse na celom svetu! Zajednistvo, postovanje, ljubav, deca…. ideali ljudskog postojanja. Ali sad, da vam kazem menjam misljenje.
Jos kad ste u vezi, nazovi ozbiljnoj, morate se odreci odredjenih stvari koje cine vas zivot zanimljivim kao npr. : izlasci sa drustvom, osamljivanje zarad odmora od svega, i sta ti ga ja znam. Naravno to ne mora da bude tolika “zrtva” kad pored sebe imate partnera koji vas razume i koji ne zeli da ukine vasu individualnu slobodu. ALI, takav partner je igla u plastu sena. Ne mozes ga naci pored svih onih sebicnih, ljubomornih i pre svega jadnih momaka (i devojaka) kojih prosto toliko ima da im lice vidis i kad otvoris frizider. Toliko sam ogorcena na ljubomorne ljude da je to neverovatno!!! A jos gore se osecam povodom onih koji svoju ljubomoru mesecima skrivaju i onda te nagomilane emocije odjednom naprave takav BUM i to bas kad ja treba da idem sa svojom najboljom prijateljicom ikad na more. (Naravno, moralo je da bude licno inace ne bi bilo na ovom blogu).
I tako cenjeni momak ne propusta da komentarise i buni se kad devojka spomene more, ali ne samo more vec i slike sa proslog letovanja, kupaci kostim ili pak peskir(?!). A ja sam najgora jer verovatno sam neki diler seksualnih usluga iliti makro svoje drugarice pa cu da je nudim svim muskarcima koji prodju pored nas samo iz tog razloga da bi ona prevarila cenjenog momka svog.
Poludela sam. A kad sam cula da je doticni izjavio da ce njenoj majci reci da razmisli da li da je pusti na more sa mnom doslo mi je da odem u grad, nadjem ga i zubima mu prerezem grkljan. (Mada bi to bilo nemoguce, no pusti snovi :))
I tako, sad sam ja najgora i pored toga (posto s tim lako mogu da zivim, s obzirom na to ko mi je etiketu nalepio) nemam partnera za more, tj. onoga koga zelim.
Eeeeeee i propade mi cela godina nadanje i cekanja. Pa ima li nesto lepse kad sa najboljom prijateljicom provodis vreme na plazi uz pice i smeh? Neko se mozda nece sloziti i momka ce navesti kao nekog ko bi pruzio bolji provod. Da, istina je, i letovanje sa boljom polovinom ima svojih prednosti, ali ljudi aman pa ja imam 21 godinu!!! Do kraja zivota cu verovatno imai priliku da letujem sa momcima i muzevima i decom i …. (strah me i da nabrajam)
Po prvi put mi nije lakse kad sam iskalila bes/razocarenje/tugu na tastaturi.
I da se vratim na pocetnu tezu. Ako ovako izgleda ozbiljna veza, na sta ce tek brak liciti???

Nije samo naslov pesme. Razmisljam nesto ovih dana i shvatam da su to osnovni cinioci urbanog zivota.

1) SEX

Ne mozes s njim, ne mozes bez njega. Od rane adolescencije devojcice sanjaju o gubljenju nevinosti sa nekim divnim mladicem u idilicnoj atmosferi. I tako prolaze godine i one cekaju, cekaju, vrebaju frajera, testiraju ga, pitaju se da li boli, da li ce krvaiti i sve u svemu smatraju da ce taj PRVI PUT biti magican i da ce u trenutku penetracije da se cuje neka kosmicka simfonija ili neka slicna fantasticna muzika.

E PA NIJE TAKO!

Ja smatram da je gubljenje nevinosti jedan cisto tehnicki proces. I sto se tice izbora partnera za takav poduhvat treba samo izabrati nekog za koga si sigurnada se nad tobom nece izivljavati. Moj prvi put je bio krajnje komican. Kad je sve napokon bilo na svom mestu, momak mi je rekao krajnje idiotsku recenicu: “Nisi vise devica”, na sta sam ja reagovala jos gore - pocela sam da placem. Njemu, koji takodje nije vise bio devica, sem u horoskopu, nista nije bilo jasno i pokusaj tesenja bio je toliko smesan da sam se u trenutku ostavila suza i bacila na histerican smeh. sto se tice tehnickog dela, ni on nije bio bas sjajan, zapravo nije bio nikakav. Moram da naglasim da je to bio momak do koga mi je u to vreme bilo mnogo stalo i da pored svega toga nisam videla zvezdice i krilate andjelcice sa lukom i strelom u rucicama.

Poenta je sledeca: zajebite cekanje i uradite to vec jednom. Jer posle prvog, doci ce drugi, pa treci i tako dalje i svaki sledeci bice bolji, a ako ne bude, znacete jer ste iskusne.I samo jedan savet, sex ne bi trebalo da bude glavna stvar u vezi, ali ako ne funkcionise kako treba TERAJ TO U PM!

2) DROGA

Mislim da danas nema osobe koja nije uzivala ni jednu vrstu opijata. Naglasavam da s i cigarete i alkohol ubrajaju u tu grupu. Moje skromno misljenje jeste da sve treba da se proba, ali da se dalje od toga ne treba ici. Jer, kako cu ja jednog dana da pricam mom detetu o stetnim dejtvima droge ako ni sama ne znam kakva su. Na iskustvima se najbolje uci ako su isprobana na svojoj kozi.

3) NASILJE

E to vec obuhvata siroku lepezu pojmova od erbalnog do najrazlicitijih vidova fizickog. Danas mnogo slusamo o maloletnickoj delikvenciji. Po meni za ovu pojavu krivi su pre svega roditelji a zatim masovna kultura. Roditelji koji deci ne pruze bajkovito detinjstvo, Deda Mraza, duska Dugouska, Hajdi, Mece Dobrice i ne znam vec koje likove koji su danas aktuelni mogu veoma lako da dozive da se njihovo dete pocne zanimati za stvari kao sto u ulica, noz, pistolj i slicno. Nikada mi nece biti jasni oni roditelji koji se dive psovkama koje su deca naucila sa svoje 3 godine. Pa onda komentari tipa: “Tatin mafijas” i slicne gluposti. Alo bre ljudi! Pa ako dete pokupi “JEBEM TI MATER” od ukucana (sto je donekle i normalno s obzirom na kulturu izrazavanja srpskog naroda) i ako krene to da ponavlja pred publikom ZALEPITE MU JEDAN SAMAR PREKO USTA pa da vidimo da li ce se ikad setiti da opet izgovori ruznu rec.

A onda dodje TV Pink i Gand i kojekakve slicnosti pa devojcice sanjaju da budu napumpane sponzoruse i da zavijaju na mikrofonu u oskudnim haljinama. Tema je naravno uvek ista: ukrascu muskarca druge zene, idem da se provodim dok sam jos mlada, ti si bogatas kupi mi rubine da mi se sa ocima slazu i tome slicno. I kako da se ne prave generacije izroda? Mislite o tome… A zbog tih izroda ce neki napaljeni balavac koji misli da je mnogo velika zverka jer mu je tata kupio nanovijeg pezoa sutra da digne revoluciju i prebije ceo klub. Eto vam maloletnicka delikvencija.

4) STRAH

Kad bi ga malo vise imali, bili bi mnogo bolji ljudi. Danas se vise niko nicega ne plasi. Nekad, ljudi su se plasili od Boga, od rata, od kuge a danas se plase da ne nestane struja pa da ne mogu da gledaju seriju, da ne padne kisa pa ne mogu da izadju u grad i slicno. Mi smo jedan zaista neustrasiv narod. Blago nama. Videcemo gde ce da se smeste misevi kad nas 2000 i neke godine rokne kometa. Mada, mozda ce Brus Vilis da se smiluje pa da odradi da se smak sveta ne desi, ako jos bude ziv tad…

Ja se plasim mnogih stvari. Neki strahovi su deo fikcije, neki su stvarni, i da ne postoje verovatno me ne bi bilo vise pa ne biste imali pred sobom ovaj kilometarski post jedne mlade usijane glave…

Ko ceka taj doceka!

Cele godine ja se mucim sa raznim majmunima i idiotima, kao sto i sami znate. I sve kao pocne pa se zavrsi glupavo. Evo sada i ovde hocu javno da se pohvalim, da svi znaju da sam nasla decka, sa kojim sam vec nekih mesec dana, i koji me cini srecnom najvise na svetu! Najvise od svega mi se dopada to sto me ne ogranicava, sto sam sa njim svoja, ne moram da se pretvaram i pravim fina ili suprotno :P.

Danas je bilo mnogo slatko to sto smo kao neki baba i deda posle 60 godina braka, seli i slagali puzle!!! I naravno, on se vratio u realnost i ostavio ih da leze na stolu, ali ja nisam mogla da ostavim sliku nezavrsenu i slozila sam je do kraja.

Prosto ne mogu da verujem da veza moze da bude tako jednostavna, a lepa. Da nema trzavica, koje obicno vezu jacaju (ali ti kidaju zivce) i da moja osecanja mogu slobodno sama od see da se razvijaju, da nista ne moram da krijem, da ni od cega ne moram da se uzdrzavam i da mogu da uzivam….

Srecna sam!!!

Zapostavih sve zivo! Nemam me nigde, ni na forumu, ni na blogu, i na internentu uopste.
To je zbog toga sto mi je racun za telefon ogroman. Da, da, jos uvek postoje neki od nas koji ne koriste bezicne, kablovske i ADSL internet usluge. Krajnje nije fer, ako se ja pitam. Kad se na to pridoda konfiguracija moje masine, otprilike dobije se jedno zivo sranje od tehnike. Pa meni samo za otvaranje jedne stranice treba 2 minuta, a kad treba da skinem neku sliku iz maila i da dodam neki attachment to traje sigurno vise od 5!!! Poludecu! Ovaj kompjuter se koci za najprostije radnje kao sto su npr. otvaranje foldera My documents i REFRESH!!!!
Nije humano, nije humano uopste. Cudim se ponekad, u stvari divim mu se kako jos uvek radi.
Razmisljala sam sta ce se desiti onog trenutka kad pribavim neki novi… Da li ce postojati nesto iz ovog starog sto ce moci da se unovci??? I da li ce uopste da se nadje neka budala koja ce kupiti neki njegov deo. Inace, ako mi verujete, sad, dok kucam ovo (posto kucam u wordu, da bih sto krace bila na netu), slova se pojavljuju sa zakasnjenjem od nekoliko sekundi. AAAAAAAAAAA! Mozda zato sto je ukljucen i winamp…. Strasno!!! Sve u svemu, da se vratim ja na misao o prodaji. Na kraju sam resila da ga bacim u neki budzak i da cekam da prodje nekoliko godina tehnickog napretka, pa da ga onda kad bude neka izlozba tehnickih dostignuca 20. veka lepo izlozim. Ljudi ce se cuditi kako jos uvek postoji takva monstruozna masinerija, mozda cak i moje ime izadje u novinama. Postacu slavna vlasnica kante stare 100 godina, ali kante koja jos uvek radi.
IT’S ALIVE!!!!

P.S. Nije postidno, sto bi rekao Jakov Ignjatovic…

Hoooooooooooooocuuuuuuuuuu maaaaaaaaaaaaaacuuuuuuuuuuuuu!!! Jednu malenu, pufnastu, sarenu sa roze njuskom i roze sapicama….
Hocu da mi prede u rukama i da je ceskam i da je gnjavim i da spavamo zajedno i da me greje i da mi lize kosu kad je operem. Da se jurcam s njom po stanu i da joj dajem da jede, pa da se ugoji i bude jos pufnastija.
Hooooooocuuuuu maaaaaaaacu!!!! Da joj dam ime Milica i da je zovem Mica, da je mnogo volim i mazim i da ona mene mnogo voli i da me ne ujeda i ne grebe, barem ne tako cesto. Hocu da bude mirna i zlatna i jaaaaooooooooj kako ja hocu macu.
I jaaaaaaaaoooooooooooj kako ja volim macke.
Volim i one kljakave, strokave, odvratne, koje se mlate po kontejnerima i koje frkcu na sve zivo.
Hoccuuuuuuuuuu maaaaaaaacuuuuuuuuu…..