Utociste

Nije samo naslov pesme. Razmisljam nesto ovih dana i shvatam da su to osnovni cinioci urbanog zivota.

1) SEX

Ne mozes s njim, ne mozes bez njega. Od rane adolescencije devojcice sanjaju o gubljenju nevinosti sa nekim divnim mladicem u idilicnoj atmosferi. I tako prolaze godine i one cekaju, cekaju, vrebaju frajera, testiraju ga, pitaju se da li boli, da li ce krvaiti i sve u svemu smatraju da ce taj PRVI PUT biti magican i da ce u trenutku penetracije da se cuje neka kosmicka simfonija ili neka slicna fantasticna muzika.

E PA NIJE TAKO!

Ja smatram da je gubljenje nevinosti jedan cisto tehnicki proces. I sto se tice izbora partnera za takav poduhvat treba samo izabrati nekog za koga si sigurnada se nad tobom nece izivljavati. Moj prvi put je bio krajnje komican. Kad je sve napokon bilo na svom mestu, momak mi je rekao krajnje idiotsku recenicu: “Nisi vise devica”, na sta sam ja reagovala jos gore - pocela sam da placem. Njemu, koji takodje nije vise bio devica, sem u horoskopu, nista nije bilo jasno i pokusaj tesenja bio je toliko smesan da sam se u trenutku ostavila suza i bacila na histerican smeh. sto se tice tehnickog dela, ni on nije bio bas sjajan, zapravo nije bio nikakav. Moram da naglasim da je to bio momak do koga mi je u to vreme bilo mnogo stalo i da pored svega toga nisam videla zvezdice i krilate andjelcice sa lukom i strelom u rucicama.

Poenta je sledeca: zajebite cekanje i uradite to vec jednom. Jer posle prvog, doci ce drugi, pa treci i tako dalje i svaki sledeci bice bolji, a ako ne bude, znacete jer ste iskusne.I samo jedan savet, sex ne bi trebalo da bude glavna stvar u vezi, ali ako ne funkcionise kako treba TERAJ TO U PM!

2) DROGA

Mislim da danas nema osobe koja nije uzivala ni jednu vrstu opijata. Naglasavam da s i cigarete i alkohol ubrajaju u tu grupu. Moje skromno misljenje jeste da sve treba da se proba, ali da se dalje od toga ne treba ici. Jer, kako cu ja jednog dana da pricam mom detetu o stetnim dejtvima droge ako ni sama ne znam kakva su. Na iskustvima se najbolje uci ako su isprobana na svojoj kozi.

3) NASILJE

E to vec obuhvata siroku lepezu pojmova od erbalnog do najrazlicitijih vidova fizickog. Danas mnogo slusamo o maloletnickoj delikvenciji. Po meni za ovu pojavu krivi su pre svega roditelji a zatim masovna kultura. Roditelji koji deci ne pruze bajkovito detinjstvo, Deda Mraza, duska Dugouska, Hajdi, Mece Dobrice i ne znam vec koje likove koji su danas aktuelni mogu veoma lako da dozive da se njihovo dete pocne zanimati za stvari kao sto u ulica, noz, pistolj i slicno. Nikada mi nece biti jasni oni roditelji koji se dive psovkama koje su deca naucila sa svoje 3 godine. Pa onda komentari tipa: “Tatin mafijas” i slicne gluposti. Alo bre ljudi! Pa ako dete pokupi “JEBEM TI MATER” od ukucana (sto je donekle i normalno s obzirom na kulturu izrazavanja srpskog naroda) i ako krene to da ponavlja pred publikom ZALEPITE MU JEDAN SAMAR PREKO USTA pa da vidimo da li ce se ikad setiti da opet izgovori ruznu rec.

A onda dodje TV Pink i Gand i kojekakve slicnosti pa devojcice sanjaju da budu napumpane sponzoruse i da zavijaju na mikrofonu u oskudnim haljinama. Tema je naravno uvek ista: ukrascu muskarca druge zene, idem da se provodim dok sam jos mlada, ti si bogatas kupi mi rubine da mi se sa ocima slazu i tome slicno. I kako da se ne prave generacije izroda? Mislite o tome… A zbog tih izroda ce neki napaljeni balavac koji misli da je mnogo velika zverka jer mu je tata kupio nanovijeg pezoa sutra da digne revoluciju i prebije ceo klub. Eto vam maloletnicka delikvencija.

4) STRAH

Kad bi ga malo vise imali, bili bi mnogo bolji ljudi. Danas se vise niko nicega ne plasi. Nekad, ljudi su se plasili od Boga, od rata, od kuge a danas se plase da ne nestane struja pa da ne mogu da gledaju seriju, da ne padne kisa pa ne mogu da izadju u grad i slicno. Mi smo jedan zaista neustrasiv narod. Blago nama. Videcemo gde ce da se smeste misevi kad nas 2000 i neke godine rokne kometa. Mada, mozda ce Brus Vilis da se smiluje pa da odradi da se smak sveta ne desi, ako jos bude ziv tad…

Ja se plasim mnogih stvari. Neki strahovi su deo fikcije, neki su stvarni, i da ne postoje verovatno me ne bi bilo vise pa ne biste imali pred sobom ovaj kilometarski post jedne mlade usijane glave…